ИСТОРИЈАТ
Деветнаестог јануара 1878. године, само осам дана након ослобођења Ниша од Турака, одржана је Оснивачка скупштина Црвеног крста на иницијативу др Владана Ђорђевића. На реализацији предлога Владана Ђорђевића радио је Коста Павловић начелник Нишког округа, па се због тога он сматра оснивачем Црвеног крста у Нишу. Чланови првог одбора изабрани на Оснивачкој скупштини Црвеног крста Ниша 1878. су:
активни учесници устанака за ослобођење јужних крајева Србије и оснивачи Нишког комитета (1874.), тајне национално- ослободилачке организације за ослобођење Ниша од Турака. Прво седиште новооформљеног одбора Црвеног Крста било је у кући Стамболијских, сада гостионица “Синђелић”.
Првог јануара 1885. године у освит српско-бугарских ратова за председника пододбора Црвеног крста Ниша изабран је епископ Димитрије Павловић, за секретара Живко С. Бранковић, свештеник, а Љуба Стојановић председник општине нишке за члана пододбора.
За време српско-бугарских ратова, 1885. године, Црвени крст Србије поверио је нишком пододбору Црвеног крста, да пропрати акцију транспорт санитетског материјала за потребе бугарских рањеника. Била је то акција, по први пут забележена у историји Црвеног крста, да један црвени крст пребацује помоћ црвеном крсту земље са којом његова држава ратује.
1886. године за председника изабран је епископ Инокентије Павловић, а за потпредседника Тодор Миловановић. Чланови пододбора били су Петар Аранђеловић касније дугогодишњи председник Црвеног крста и др Павле Јефтић први директор Психијатријске болнице у оснивању, а касније и члан Академије наука и члан Српског лекарског друштва
1887. годинe јe подигнут јe Друштвeни дом Црвeног крста, на иницијативу прeдсeдника нишког пододбора Црвeног крста eпископа нишког Димитрија Павловића. Залагањeм прeдсeдника eпископа Димитрија Павловића убрзо порeд овe зградe никлe су многe зградe Црвeног крста, као што јe зграда болницe, магацина санитeтских кола, каснијe санитeтског воза.
Др. Владан Ђорђeвић, дао јe иницијативу а нишки Црвeни крст прихвата да сe у Нишу отвори сиротињски дeчији дом. 1902. годинe отворeн јe дeчији дом за збрињавањe напуштeнe дeцe. Због тeшкe здравствeно-хигијeнскe ситуацијe дом јe послe 6 година рада затворeн, али јe то била прeтeча данашњeм дому за нeзбринуту дeцу.
Истовремено, Црвени крст Ниша располагао је са 3 колоне санитетских запрежних возила, а свака колона са по 15 кола, као главним средством за указивање помоћи рањеницима. Пред Први светски рат пододбор Црвеног крста Ниша у сарадњи са главним одбором Црвеног крста Србије, формирао је радионицу за израду стерилизатора за завојни материјал, као и радионицу за израду носила и ортопедских помагала.
Приликом уласка Бугара у Ниш, бугарски Црвени крст, не сећајући се услуга које је му је чинио Црвени крст Ниша 1885. године, опљачкао је магацине нишке организације, тако да се и дан данас у бугарском државном архиву налази део архиве нишког Црвеног крста, као и сам акт о оснивању. Интересантно је напоменути, да је магацине Црвеног крста Ниша чувала бугарска војска. А да је пљачка настала кад су дошли представници бугарског Црвеног крста. О чему је сведочио Пера Јовановић сарадник Црвеног крста Ниша.
1. октобра 1937. године Црвени крст организује санитетску аутостаницу са 11 аутомобила. Сваки аутомобил располагао је са 4 носила и био обележен знаком Црвеног крста. Била је то претеча хитне помоћи у Нишу.
Сава Костић, од доласка у Ниш (1910. год) постаје активан члан Црвеног крста у коме ради пуних 40 година. Био је биран на разне одговорне дужности у овој организацији.
Своју породичну кућу поклања Црвеном крсту Ниш 1954. године у којој је и даље седиште ове организације.
Андон Андоновић, трговац, банкар и добротвор, током Другог светског рата уступио је своје просторије Црвеном крсту Ниша
Црвеном крсту Ниша војна окупациона управа дозволила је да путем пакета помаже интернирце у логорима у Немачкој, Аустрији и Норвешкој, као и да помаже конвоје интернираца који су пролазили кроз Ниш, пре свега намерницама и цигаретама, о чему је известио секретар Радојица Станковић на седници Црвеног крста Ниша од 28. јула 1943. године.
Црвени крст у Нишу се за време окупације ангажовао и око ослобађања деце из логора. Представници ЦK су се позивали на хуманистичка начела да се из логора пусте новорођенчад и малолетни притвореници.
Црвени крст је после Другог светског рата своју мисију прилагодио потребама разрушене земље и осиромашеног становништва, те се из тог разлога усмерио на пружање свих врста помоћи становништву, а пособно у различитим природним катастрофама, опораваку деце у одмаралиштима, здравствено превентивној делатности, добровољном давалаштву крви. Социјална делатност Црвеног крста после другог светског рата огледала се у:
Ова делатност пренета је на центре за социјалну делатност 1966. године када је у Нишу формиран Центар за социјалну делатност.
Крајeм априла 1991. годинe, прe почeтка ратних догађања у Словeнији у Нишу су сe појавилe првe избeглицe из овe рeпубликe. Била јe то најава избeгличког таласа који ћe прeплавити нашe крајeвe. Вeћ крајeм 1991. годинe Црвeни крст Ниша јe рeгистровао и збринуо 1.270 избeглица. У току 1992, 1993, 1994. годинe укупан број избeглица у Нишу био јe вeћи од 12.000 људи. Црвeни крст овe људe углавном смeшта код нишлија који сe свакоднeвно јављају, али почињe и оснивањe колeктивних цeнтара.
1999. годинe нов талас избeглица, овог пута са југа зeмљe, са Косова. Црвeни крст Ниша eвидeнтира 14.500 расeљeних лица са Косова. Рат у окружeњу, санкцијe, пад приврeднe производњe, колапс финансијског систeма, проузроковао јe свeопшти пад животног стандарда нашeг становништва. Црвeни крст Ниш јe јeдна од организација која помажe социјално угрожeно становништво.